slikanje na svili

Danas je 24 dan izazova – 30 dana slikanja na svili svaki dan, ovo je šta sam uradila za drugih deset dana od 10. do 20. avgusta i kako sam se osećala u ovim danima dok sam slikala na svili.

Na početku krećem od poslednja tri dana od njih deset jer mi se tada desio trenutak nedostatka vremena i veliki umor. Prevazilaženje tog trenutka je bitno kod ovakvih izazova.

Osamnaesti dan, započela sam još jednu sliku „U Resavskoj pećini 2“ sličnu pretnodnoj i istog formata. Bila sam inspirisana jakim bojama i takvim prikazom pećine da sam odlučila uraditi još jednu. Tog dana samo sam je započela a završila nekog sledećeg.

19 dan opet imam malo vremena i mnogo umora i samo započinjem ešarpu „Ulaz u pećinu“ u kojoj sam iskazala svoje divljenje tom prolazu ka unutrašnjoj lepoti zemlje.

Ešarpu sam završila dvadesetog dana, oslikala sam je u dva dana, započela sam je na kraju jednog dana kada sam bila veoma umorna ali kako sam izazvala sebe da slikam svaki dan bar 15 minuta pokrenula sam poslednje atome snage i zategla malu ešarpu sa ciljem da samo nanesem boju i so do pola i tu stanem. Uspela sam to da uradim i da ispoštujem svoj izazov.

To su momenti kada sebe guramo preko granice trenutne želje i mogućnosti za slikanjem. To malo rada uspelo mi je vratiti energiju i to mi je dokaz da nam slikanje i kreativni rad uopšte daju energiju, obnavljaju je i čine da se osećamo bolje u svakom smislu.

Definitivno je teško prevazići trenutak kada umor blokira svaku pomisao na slikanje ali srećna sam što sam savladala ovaj otpor, uzela svilu i boje i odradila zadatak koji sam sebi postavila.

Iako nisam nastavila da radim na slici koju sam započela prethodnog dana odgovorila sam na izazov sa onim što mi je u tom trenutku izgledalo najlakše, samo sam započela novu ešarpu.

Važan mi je taj osećaj koji sam imala, borba sa mislima „danas moram preskočiti dan slikanja – ne mogu umorna sam“ i sa druge strane „ne možeš preskočiti dan izazova, onda ćeš izdati svoj plan slikanja svaki dan 30 dana – znala si da će biti dana kada će ti biti teško da uzmeš svilu i boje i da slikaš – danas je taj dan – pokreni se i slikaj 15 minuta“.

Ta borba u trenutku kada treba prevazići svoj umor i uraditi ono što sam planirala dala mi je osvešćenje da uvek u toj situaciji treba izabrati rad, nakon 15 minuta slikanja na svili osećaj ispunjenja planiranog izazova dao mi je veliko zadovoljstvo i energiju. Uspela sam, prekoračila sam jednu liniju koja je pretila da me uspori.